Eska i vuk

Svaka sličnost sa stvarnim događajima je namerno slučajna,

a sa inspiratorom za imena korišćena u ovoj basni

ili alegorijskoj priči

naročito!

Eska je upoznala vuka, ali nije znala da je to vuk pa ga je nazvala Mister Dži. Iz istih razloga, on je odlučio da nju zove Eska, mada Eska uopšte nije bila jagnje.

Iako je bio gladan, dugo je Mister Dži samo zurio u Esku. A onda je Eska ugledala Mister Dži-ja i pretvarajući se da ga i dalje uopšte ne primećuje počela da igra; da pleše zanosno i zavodljivo pokušavajući da ga hipnotiše.

Ali sirota Eska nije ni slutila da je u stvari ona već hipnotisana i da je stari, iz čopora izbačeni Mister Dži, potomak onog vuka kojeg je jedna Aska zanela svojom igrom i koji zanesen Askom nije ni primetio da su stigli čobani, koji su ga na kraju i ubili.

Samo ti igraj Eska, a ja ću uživati dok traje – mislio je Mister Dži, iako je izgledao kao neko ko uopšte više nije u stanju da misli. Igra jednom mora prestati, iako ne želimo da prestane, ni ti ni ja. Umorićeš se, pre ili kasnije. A onda ću te pojesti. Tako mora. Takva su pravila i nikakve i ničije želje ne mogu to promeniti. Takva nam je priroda.

Poješću te čak i pre nego što prestaneš da igraš ako se pojave čobani koji su ubili mog pretka i koje očekuješ. Mene neće iznenaditi. Ja sam savremeni i dovoljno iskusni vuk. Izvežban da čobane oseti na daljinu…

 

PS

Iako sa njom nema nikakve veze, ova priča je ipak posvećena mojoj Eski. Jednoj jedinoj koja je pružila ruku kada sam počeo da tonem, a onda urliknula: ”Piši Dži (pa neka psovka), piši! Piši non-stop, piši sve što ti padne na pamet, piši sebi, zbog sebe, za sebe…”

I tako je pravi, a ne onaj iz priče Mr Dži – vuk, spašen od čobana koji bi ga dotukli zanesenog, da se nije desio taj iznenadni i tako ne-Andrićevski preokret, u kojem Eska spašava vuka. Što znači, da nema nje – ne bi bilo ni Mister Dži-ja, a da nema njega, ne bi bilo ni mene.

I zato, hvala ti Eska! Evo pišem za sebe, ali svako moje slovo sve dok budem mogao da kucam, biće posvećeno tebi!

 

Advertisements

Author: Holden Kolfild

Odrastao sam...

6 thoughts on “Eska i vuk”

    1. Hvala ti poluboginjo, kćerko Zevsova… nisi ni ti verovatno svesna, da me ovim komentarom guraš dalje. Moja Eska me izvukla iz blata, postavila na put i rekla – aj’ sad piči! A ovaj komentar mi pomaže da drhtavi hod kojim sam krenuo postane sigurniji.

      Gadljiv sam na ljiga komentare od jedne reči (mada sam ih i sam često koristio), u smislu Bravo! Sjajno! Lepo… Ali sam valjda toliko dugo bio u tom blatu i toliko duboko zaglibljen, da nisam očekivao ni to na prvi tekst posle novog buđenja i novih prvih koraka, a kamoli ”Ovo je tako divno”! I zato, hvala ti još jednom, ovog puta otkucano nešto sigurnije, ali i dalje ”klecavim” prstima.

      Liked by 1 person

      1. Veruj mi ako nešto ne volim to je baš ono što si spomenuo. Iako i sama koristim takve komentare, gade mi se.
        Drago mi je da te komentarom guram dalje 🙂
        Ali ne radi se samo o tome, meni je priča zaista divna!

        Liked by 1 person

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s