Van Gog (1853 – 1890): velika misterija umetnikovog ludila

Preuzeto sa portala ”Kultiviši se”, članak objavljen 16.05.2017.

Nikada nije bilo genija koji nije bio i pomalo lud, reče Aristotel. Danas jedan od najcenjenijih umetnika i vlasnik najprepoznatljivijeg slikarskog stila, Vinsent Van Gog, u svoje vreme više je nosio epitet lud, nego što je njegova genijalnost bila prepoznata.

U prilog tome išla je i činjenica da Van Gog jeste patio od nekolicine duševnih bolesti, premda njegovo „ludilo“, i pored brojnih teorija i analiza, još uvek nije u potpunosti razjašnjeno.

Radio je i do 20 sati dnevno, za života stvorio preko 800 slika, od kojih je uspeo da proda samo jednu jedinu. Ona ista dela koja su smatrana bezvrednim dok ih je Van Gog slikao, danas krase zidove najprestižnijih galerija, a njihova se vrednost opisuje milionima dolara.

Slikao sam svim srcem i dušom, a um izgubio negde u međuvremenu“, rekao je jednom.

Uistinu, Van Gogove slike odišu neobičnim nemirom, čak i kada su na njima najidiličniji pejzaži. Ukoliko posmatranje njegovih zvezdanih neba, žitnih polja, irisa, suncokreta ili vatrenih zalazaka sunca uspeva da u vama probudi neobična i jaka osećanja, možda možete naslutiti i emotivno i duševno stanje ovog umetnika.

van gog bez uveta

 

Incident sa uhom

Poznato je da je Van Gog u jednom od naleta svog ludila odsekao sopstveno uho i poklonio ga prostitutki iz obližnjeg bordela.

Bio je to događaj koji je shvaćen kao kulminacija njegovog ludila, i još jedna stavka u danas opšteprihvaćenoj biografiji ovog umetnika.

Ono što je manje poznato jeste priča koja je prethodila pomenutom događaju.
Naime, tokom nekoliko nedelja boravka u gradu Arlu, Van Gog je delio dom sa još jednim slikarskim velikanom – Polom Gogenom. Njihov odnos, međutim, nije se mogao nazvati prijateljskim. Česte svađe dovele su do toga da jedne noći Van Gog posegne za nožem i odseče svoje uho, ili je to učinio Gogen tokom njihove rasprave, prema drugoj teoriji.

Takođe postoje različite teorije o tome da li je Van Gog odsekao celo uho, ili jedan deo njega. Pismo francuskog doktora Feliksa Reja, koji je Vinsenta lečio, obustavilo je sve dileme. U njemu je crtež kojim je prikazano koliko je uho bilo ozleđeno.

crtež uha van goga

Nakon ovog incidenta, Van Gog je smešten u duševnu bolnicu, a holandske novine su sledećeg jutra objavile članak sa sledećim sadržajem:

„Sinoć u 23:30 slikar čije je ime Vinsent Van Gog pojavio se ispred bordela (maison de tolérance br. 1) tražeći devojku Rejčel i predao joj… svoje uho rekavši: „Čuvaj ovo kao blago“, a zatim je nestao. Policija, nakon što je bila izveštena o ovim događajima, koji su mogli biti učinjeni jedino od strane nesrećnog i ludog čoveka, sledećeg jutra je potražila ovog individualca. Pronašli su ga u krevetu, sa jedva vidljivim znacima života.“

Ja sanjam sliku, a zatim naslikam san

Period Van Gogovog boravka u duševnoj bolnici bio je istovremeno i jedan od njegovih najproduktivnijih slikarskih perioda. Završio je preko 100 crteža i naslikao 75 slika, među kojima je i njegova poznata Zvezdana noć.

Van Gog nikada nije slikao tokom svojih napada, ali su njegova bolest i zatvorenost u bolnici umnogome uticali na umetničke teme kojima se bavio na svojim slikama.

Privrženost religioznoj tematici, kao i tematici porodičnog života i života zatvorenika bile su direktna aluzija na ličnu situaciju.

Bio je posvećen svom radu i živeo za umetnost i ljubav, i uprkos tome, sve je više postajao anksiozan, depresivan i usamljen, a svom bratu Teu, koji ga je uvek podržavao emotivno i finansijski, pisao je kako je očajan i besan na sebe jer ne može da radi onako kako bi voleo, i da je sve više ubeđen u to da je njegov život promašaj.

Razdražljivog i melanholičnog po prirodi, Van Goga je njegova predanost radu vodila ka zanemarivanju zdravlja. Kako je novac trošio na materijal za slikanje, slabo se hranio. Gubitak većine zuba uzrokovao je kasnije stomačne probleme. Patio je od nesanice, prekomerno pio, zarazio se gonorejom, zatim i sifilisom, jeo boju, terpentin i parafine.

Takođe, Van Gog je mislio o sopstenoj smrti, jer je odmalena prolazio pored groba na kome je pisalo njegovo ime – groba koji je, zapravo, pripadao bratu koji je preminuo pre Vinsentovog rođenja. Sve ovo dovelo je do sve učestalijih maničnih i epileptičnih napada, i Van Gog je sve više gubio kontrolu nad sobom.

Van Gog kroz pisma

U jednom od pisama bratu, Van Gog je rekao o svom slikanju i svom viđenju sveta:

„Ovo su moje ambicije, koje su zasnovane više na ljubavi, nego na besu, zasnovane više na smirenosti, nego na strasti. Istina je da sam često u svom najmizernijem stanju, ali i dalje u meni postoji mir, čista harmonija i muzika. U najsiromašnijim barakama, najprljavijim sokacima, ja vidim crteže i slike. I nekom neodoljivom silom moj je um privučen ovim stvarima. Veruj mi, ponekad se svim srcem smejem što me ljudi optužuju za svakojake zlobe i apsurdnosti, za koje nijedan deo mene nije kriv. Ja, zaista sam niko drugi do prijatelj prirode, učenja, rada, i povrh svega – ljudi.“

Brojne su savremene dijagnoze njegovog ludila. Psihoza, šizofrenija, bipolarni poremećaj, granični poremećaj ličnosti, samo su neke od njih.

Sigurno je samo jedno: Van Gog je zbog svoje ludosti patio, tugovao, samovao, a uprkos njoj – slikao i voleo.

korenje van gog
“Korenje drveća”, 1890. godine, poslednje delo koje je Van Gog naslikao

Slika Korenje drveća, na kojoj je radio poslednjeg dana svog života, sa svojom uskomešanom i nedefinisanom kompozicijom možda je najbolje predstavila silinu emotivnog nemira ovog umetnika.

Nekoliko sati kasnije tog istog dana, 1890. godine, prislonivši pištolj na svoje srce, Van Gog je pokušao da okonča svoj život.

Taj pokušaj je, u prvi mah bio neuspešan, jer je metak zaobišao srce, te je Vinsent naredna dva dana života proveo na samrtnoj postelji. O njemu je i tada brinuo brat Teo. Na rukama jedine osobe koja ga je razumela i istinski volela, naposletku je izdahnuo, sa rečima „Ovako sam želeo da odem“.

 

Najskuplje slike Van Goga

  1. Portret poštara Dozefa Rulena

Rulen

Rulen je bio poštar francuskog gradića Arls, kao i dobar prijatelj Van Goga. Ovu slika je nastala dve godine pre Van Gogovog samoubistva, a danas se može videti u muzeju moderne umetnosti u Njujorku. Muzej je za nju morao da plati 114 miliona dolara.

2. Irisi

irises-1889-696x541

Ova slika je prvo bila prodata australijskom biznismenu 1987. godine za tadašnjih 53 miliona dolara. S obzirom na to da on nije uspeo skroz da je isplati, sliku je preuzeo muzej Pol Geti u Los Anđelesu, gde je i danas izložena.

3. Autoportret bez brade

autoportret bez brade van gog

Godina 1998. ova slika je prodana privatnom kolekcionaru za 71 miliona dolara, što bi danas bilo oko 103 miliona dolara, računajući inflaciju.

4. Žitno polje sa čempresima

polje sa čempresima

Ova slika je nastala 1889. godine u mentalnoj ustanovi u Francuskoj, gde je Van Gog boravio godina dana. Ovaj rad je inspirisan pogledom iz njegove tamošnje sobe. Slika je prodata 1993. godine Metropolitan muzeju umetnosti u Njujorku za tadašnjih 57 miliona dolara, što bi danas bilo oko 93 miliona.

5. Vaza sa petnaest suncokreta

suncokreti

Iako postoje mnoge verzije ove slike, samo jedna je prodata japanskom muzeju Sompo za čak 82 miliona dolara!

Zvezdana noć

Zvezdana-noc

Jedna od najpoznatijih slika ovog holandskog slikara je prodata muzeju moderne umetnosti u Parizu 1941. godine, gde je ostala i dan danas. Van Gog ju je naslikao dok je boravio u mentalnoj ustanovi između 1889. i 1890. godine. Iako se ne zna tačna cena ove slike, pretpostavlja se da se kreće između 100 i 150 miliona dolara.

Advertisements

Author: Holden Kolfild

Odrastao sam...

1 thought on “Van Gog (1853 – 1890): velika misterija umetnikovog ludila”

  1. Zaista divna oda geniju. Zamisli samo koliko je snažan stvaralački duh njegov bio uprkos svemu, svim nedaćama spoljnog sveta i svim izazovima unutrašnjeg. Ostavio je svoju dušu u svim tim slikama. I danas ta njegova duša živi u nacifranim galerijskim sobama, prebogatih kolekcionara koji kupuju silnim novcima ono što se kupiti ne može. Zato grcaju u taštini i prestižu.

    Liked by 1 person

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s