O korupciji…

Korupcija u najširem smislu predstavlja svaku zloupotrebu položaja od strane državnog službenika ili osobe koja vrši određenu javnu funkciju, a koja za cilj ima ličnu i/li materijalnu korist. Stepen korupcije je proporcionalan opštem stanju u društvu. Što je država siromašnija, to je stepen korupcije veći.

Opasnosti koje sa sobom nosi korupcija po državu i stanovnike te države su brojne. Primera radi, krajem 90-ih godina, grupa sačinjena od pripadnika CIA, FBI i američkih kongresmena, napravila je istraživanje o korupciji u Ruskoj Federaciji. U izveštaju koji su sačinili, napisano je da je cela Rusija jedan sindikat organizovanog kriminala, pa je preporučeno američkim biznismenima da ne ulažu novac u poslove sa Rusijom jer time rizikuju svoj kapital, ali i svoje živote.

Visok stepen korupcije stvara kod stanovništva utisak da država nije sposobna da obavlja svoje funkcije. Stvara se poseban sloj društva, kasta ”nedodirljivih”, a svest o postojanju takve kaste stvara kod ostalih gradjana depresivnost i razočarenje u funkcije državnog aparata. Sem toga, korupcija prouzrokuje prepreke u razvoju privrede i stranih ulaganja. Ako je poslovnom čoveku potrebno 20 dokumenata da registruje firmu, na svakoj fazi dobijanja dokumenata će naići na korupciju. Sve to na kraju najviše pogadja srednju klasu, koja na svojoj koži snosi najveći teret korupcije.

Niske plate državnih službenika su plodno tle za korupciju. Sem plata, bitan faktor korupcije je i loš odabir kadrova koji koji obavljaju poslove državnih službenika. Delovanje organa lokalnih vlasti i donošenje lokalnih akata u suprotnosti sa republičkim zakonima, odsustvo republičke kontrole lokalnog nivoa vlasti, takodje su bitni faktori korupcije.

Oblasti najveće zastupljenosti korupcije su:

  • Bezbednosne službe, sudstvo i tužilaštvo;
  • Gradjevinarstvo;
  • Komunalne institucije;
  • Zdravstvo;
  • Poslovi privatizacije;
  • Spoljno-ekonomski poslovi.

Oblici korupcije:

  • Jedan od najrasprostranjenijih, najočiglenijih i najbezobzirnijih oblika korupcije je imenovanje lica na mesta u organima vlasti i rukovodjenja po principu rodjačko-klanskih veza. Kao rezultat takvih imenovanja dobijamo nedostatak kompetentnosti službenih lica, niske profesionalno-ljudske kvalitete (ne znaju dovoljno dobro svoj posao, ali ih i nije mnogo briga zbog toga), nesamostalnost u donošenju odluka (nedostatak integriteta), pokvarenost, izopačenost i prljave spletke radi očuvanja svog mesta i ličnih interesa.
  • Nezakonito učešće državnih službenika u organima vlasti u privatnom preduzetništvu (sukob interesa).
  • Veza službenih lica sa liderima kriminalnih grupa (prodaja informacija, zaštita od pravosudja).
  • Zloupotreba položaja sklapanjem nepovoljnih ugovora.
  • Zloupotreba subvencija i kreditiranja projekata.
  • Odobravanje gradnje na lokacijama koje za to nisu predvidjene. (U ovom I drugim slučajevima imamo primer povezivanja više državnih službenika u jednu kriminalnu grupu, jer pojedinac sam ne može da odradi celokupan protivzakonit posao.)
  • Pritisci na istražne organe u postupcima istrage, kao i na novinare koji bi da pišu o korupciji i drugim krivičnim delima iz oblasti privrede.
  • Kradja budžetskih sredstava (nerealna cena gradjevinskih radova; nabavka opreme, materijala I sredstava; umanjenje vrednosti državne imovine u postupku privatizacije, preuzimanje dela sredstava stečenih izdavanjem državne imovine, fiktivno upisivanje radnog staža, prijavljivanje da je odradjeno nešto što nije odradjeno…)
  • Mito u oblasti dobijanja dozvola i saglasnosti za različite komercijalne poslove.
  • Sprovodjenje konkursa mimo propisa uz uklanjanje sposobnih i konkurentnih, lobiranje u korist kriminogenih lica…
  • Nezakonita predaja državnog zemljišta ili objekata privatnim licima bez odgovarajuće zakonske procedure.

Korupcija državnih službenika je tesno povezana sa nosiocima organizovanog kriminala:

  • Finansiranjem predizbornih kampanja.
  • Infiltriranjem kriminogenih lica i njihovih veza u structure vlsti.
  • Uticaj kriminogenih lica na postavljenje kadrova i rukovodilaca u državnim službama i kasniji uticaj na njihovo donošenje odluka.
  • Uspostavljanje kontrole lidera organizovanog kriminala nad nacionalnim odlukama i državnim projektima (u gradjevinarstvu, zdravstvu…) jer se tu plasiraju budžetska sredstva, a oni žele da prisvoje deo tih sredstava.
  • ”Stavljanje šape” na pojedina preduzeća koja se dovode pred bankrot u cilju kasnijeg kupovanja tih preduzeća za bagatelu.
  • Omogućavanje dobijanja kredita za preduzeća koja poseduju lideri kriminalnih grupa, dostavljanje finansijski upotrebljivih informacija…

Sada kada znamo šta je to korupcija, gde i kako se najviše ispoljava i koju štetu nanosi državi i njenim čestitim gradjanima, treba da razmotrimo moguće mere i načine za njeno suzbijanje… ako hoćemo u našoj državi da izgradimo kvalitetniji život i bolje društvo!

Advertisements

Načini borbe protiv korupcije

 

  • Polazi se od informacije o korupciji, odnosno o aktivnostima korumpiranog lica, a zatim se vrši procena operativne situacije koja se izučava. Vršenje te procene bi trebalo da počne od tri elementa:
  1. Izučavanje protivnika (korumpiranog lica);
  2. Izučavanje naše snage, mogućnosti i sredstava;
  3. Izučavanje sredine (uslova) u kojima se korupcija dešava.
  • Nakon toga se pravi (procenjuje) najadekvatniji model operativnog rada i postavlja se cilj tog rada.
  • Zatim treba selektirati lica kojima će se dati konkretni pojedinačni zadaci. Ta lica treba da budu osposobljena i obučena, specijalisti da donesu kvalitetnu informaciju koja će dovesti do željenog cilja. Na primer, da bi se ispitali tokovi novca preko banaka potrebni su nam bankari. Tim licima treba dati (pronaći) adekvatan motiv za saradnju.
  • Potrebno je razjasniti samu činjenicu davanja mita: vreme, mesto, način, eventualni svedoci, posrednici…

Faktori koji utiču na borbu protiv korupcije:

  • Ograničenja u radu prema licima sa imunitetom (poslanici, sudije…)
  • ”Zainteresovana strana” – kada niko nije zainteresovan da delo bude otkriveno i rasvetljeno.
  • Korporativnost korumpiranih lica – veze koje omogućavaju aktivno suprotstavljanje istrazi.
  • Nezaštićenost gradjana od uticaja korumpiranih lica i kriminalnih grupa. Najčešći problem je strah lica koje može dati kvalitetnu informaciju da korumpirano lice ne sazna ko je izvor informacije. Zato posebnu pažnju treba posvetiti pronalaženju pravog motiva za saradnju.

Mere za sprečavanje korupcije:

  • Organizovanje kontrole postavljenja u organima državne vlasti.
  • Vršenje kvalitetnijih provera (umesto formalnih) za lica koja se primaju u državnu službu.
  • Provera rada vršilaca provera.
  • Uklanjanje sa službenih položaja lica koja su povezana sa organizovanim kriminalom, obaveštavanjem nadležnog organa o delatnosti takvog lica, nakon čega bi taj nadležni organ trebalo da primeni najadekvatniju mogućnost za davanje otkaza.
  • Plasiranje propagandnih materijala u sredstvima informisanja u cilju kompromitacije korumpiranih lica.
  • Organizovanje kontrole rada državnih službenika u najkorumpiranijim sferama.
  • Kontrola plasmana bužetskih sredstava…

 

Mere koje treba da sprovodi država:

  • Kompleks podataka koje treba prikupiti medjunarodnom saradnjom o stranom investitoru (provera kapitala kojim raspolaže, da li poseduje kancelarije i druge objekte u vlasništvu, koliko su poznati u oblasti privredne grane kojom se bave, sa kojim državama i firmama su prethodno saradjivali i kakva su iskustva tih njihovih saradnika…)
  • Izbacivanje stranih državljana i zabrana ulaska licima za koja se utvrdi das u vršioci krivičnih dela.

 

Poštovani posetioci, prijatelji, saradnici… očekujem od vas da mi pomognete da dopunjavam ovu temu, da predlažete druge mere za sprečavanje korupcije i akcije za koje smatrate da bi trebalo da ih sprovode organi bezbednosti, politički aparat države ili nevladine organizacije.

Takođe, očekujem da mi pomognete da na sličan način kao ”O korupciji”, postavimo na blogu i druge Teme koje treba obraditi.