Santa Maria Della Sallute

 

Pre 10-15 godina prisustvovao sam možda i najboljem izvođenju ove pesme ikad. Bio je to Miša Janketić na ”Vukovom saboru” u Tršiću, ali to izvođenje nigde nisam pronašao zabeleženo. Od tada sam tragao za tako savršenim izvođenjem Santa Maria Della Sallute, ali ništa nije bilo dovoljno dobro… dok danas nisam čuo izvođenje Raleta Damjanovića.

 

Advertisements

„Gde ja stadoh — ti ćeš poći!” „Što ne mogoh — ti ćeš moći!”

Svetli grobovi

Bejaste li, braćo moja mlada,
Da l’ bejaste vi na groblju kada,
Aj’ na groblju, na golemu?
— Ta uvek smo mi na njemu.
Groblje j’ zemlja kom se hodi;
Groblje j’ voda kom se brodi;
Groblje — vrti i gradine;
Groblje — brda i doline,
Svaka stopa:
Grob do groba.
Groblje j’ spomen doba sviju,
Groblje — knjige što se štiju,
Povesnica svih zemalja,
Starostavnik cara, kralja.
I čitulja viših slika
Izbranika, mučenika,
Od početka pamtiveka,
Sve j’ to groblje —
Al’ je i kolevka.
Nema broja ni imena
U visini zvezdam’ svima,
Kamol’ broja i spomena
U zemljici grobovima!
Milione progutala j’ tama,
Crna tama mnogih tisućleća,
Niko ih se više i ne seća,
— No pogdekom uvek gori sveća.
Il’ je sveća, il’ je ime svetlo,
Il’ su dela koja se ne gase,
Pa redove nedoglednog groblja
Svojim zrakom krase.
Ti grobovi,
Stari, novi,
Oni sjaju
Svakom naraštaju —
Kad se umlje u prošlost udubi
U tamnini da se ne izgubi;
Kad se pustiš u davnine svete
U davnine i svete i klete,
Da ti mis’o puta ne pomete.
To su vatre doglasnice,
Pružajuć’ se iz daljnih eona
U povorci onoj dugoj —
Dostavljajuć’ jedna drugoj
Strujom koja napred leti,
Težeć’ samo jednoj meti.
Pa se tako svetli mlazi –
Pa se vide svetli trazi
Jednog duha raznih doba,
Duha kome nema groba.
— U grob samo sruši kosti,
Strese pep’o koj’ mu smeta
Bržem buju viša leta
K uzvišenoj budućnosti.
Ko s’osvrne da pogledi.
Bistrim okom i pogledom
Na grobove ove svetle,
Povesnice dugim redom,
Mora čuti kako j’ živo,
Kroz vekove, kroz maglinu,
Ded unuku, otac sinu,
Borac borcu dovikiv’o:
„Gde ja stadoh — ti ćeš poći!”
„Što ne mogoh — ti ćeš moći!”
„Kud ja nisam — ti ćeš doći!”
„Što ja počeh — ti produži!”
„Još smo dužni — ti oduži!”
To su zbori, to su glasi
Kojima se prošlost krasi,
Što prodiru kroz svet mračni
Sa grobova onih zračni’,
Spajajući gromkim jekom
I Božanskom silom nekom,
Spajajući vek sa vekom
I čoveka sa čovekom.
Oko svakog svetlog groba
(Baš k’o gore oko zvezda)
Povesnica priča ovo:
Hvatalo se neko kolo,
Kolo mlado, kolo novo,
Nove klice stara nada,
Novo cveće stabla stara,
Duše čiste, srca mlada,
Naslednici svetog žara; —
Tu se sleg’o život mladi
Da se s grobom razgovara.
„I ti pade, dragi brate!”
— „Nisam, deco, vas dok traje!”
„Je l’ ti borba bila teška?”
— „Pokušajte, milina je!”
„Šta si hteo? — kud si poš’o?”
— „Tamo kud se stići mora!”
„Zar je vera tako jaka?”
— „Uvek jača od zlotvora!”
„Malo nas je koj’ bi smeli” —
— „Al’ vas jaka sila kreće!”
„Zar ko može stići celi?”
— „Ko posumnja nikad neće!” –
„A ko behu oni divi
Koji su te napred zvali,
Koji su te ojačali,
Koji su ti krila dali?”
— „To bejahu ideali!
Bez njih nema više leta
Nad oblakom mraka gusta,
Bez njih bi se malaksalo,
Bez njih bi se brzo palo,
Svet bi bio grob bez cveta,
život prazan — mladost pusta!
Oko svakog svetlog groba
Prikuplj’o se život novi,
Naslednici svetlog žara,
Kupili se sokolovi,
Pijuć’ dušom svetle zrake. —
Jest. tako je, braćo draga,
Ti grobovi nisu rake,
Već kolevke novih snaga!
I vama je, jaoj, pao
Stegonoša dičnog stega, —
Al’ je sin’o grobak novi, —
Vi stojite oko njega.
Tu pogleda brat na brata,
P’ onda gore, p’ onda u se;
Grudi dršću, usta ćute,
Ali duše razum’u se.
Da l’ to snaga niče nova? —
— Daruj, Bože, blagoslova,
Da vas združi bratska sloga,
Zavetnike koji s’ kupe
Oko groba Đurinoga!
Jovan Jovanović Zmaj

MI ZNAMO SUDBU… Stevanu Sremcu

MI ZNAMO SUDBU…
Stevanu Sremcu

Mi znamo sudbu i sve što nas čeka,
No strah nam neće zalediti grudi!
Volovi jaram trpe, a ne ljudi –
Bog je slobodu dao za čovjeka.

Snaga je naša planinska rijeka,
Nju neće nigda ustaviti niko!
Narod je ovi umirati svikô –
U svojoj smrti da nađe lijeka.

Mi put svoj znamo, put bogočovjeka,
I silni, kao planinska rijeka,
Svi ćemo poći preko oštra kama!

Sve tako dalje, tamo do Golgote,
I kad nam muške uzmete živote,
Grobovi naši boriće se s vama!

Dopler – Erlend Lu

Obavezno štivo za sve ljubitelje savremene književnosti i one koji tragaju za smislom… Više novela nego roman, čita se za jedno popodne.

Dopler

Sa sajta Geopoetike:

Često su glavni likovi Luovih dela muškarci na ivici nervnog sloma, zabrinuti, opterećeni ljudi koji prolaze kroz određene krize, grešni antiheroji u potrazi za smislom. I dok je prethodna knjiga Naivan. Super. za temu imala mlade ljude, u Dopleru ton je još oštriji, tema surovija i proširena na probleme čitavog društva i svih generacija. Glavni lik ovog romana napušta društvo, dom i porodicu i odlazi da živi u šumi, pružajući time čitaocu samo osnovu za širu priču o usamljenosti i nezadovoljstvu, kao i otkrivanju novog smisla u dobrovoljnom izgnanstvu. Ozbiljne teme roditeljstva i krize savremenog društva dopunjuju se u ovoj knjizi slikama o unutrašnjim, ličnim preispitivanjima pojedinca pred ultimatumima koje mu nameće trka modernog doba.

Oštra kritika društva i priča o besmislu svega onoga čemu treba danas da stremi prosečan čovek, obogaćena je neodoljivim prepoznatljivim humorom Erlenda Lua koji vam ne dozvoljava da ovu, na momente surovu i oporu knjigu, doživite kao mračnu i pesimističnu.

Dopler je jedna od onih knjiga koje se brzo čitaju, a dugo pamte.

Sine – Damir Avdić

Sine
nemoj me volit samo zato što sam ti otac
jebo tu priču
voli me samo ako budem znao
iskrvariti tamo gdje te najviše boli
i sine
ako zajebem ne opraštaj
ja nemam prava na to
majci možeš
ona je krvarila
ja sam samo stojo i gledo
i ne boj se života
to prođe usput
uradi što si naumio
i ne obaziri se
srešćeš ljudi
srešćeš i kretena
ti samo pruži ruku
ako uzvrati primi
ako ne
i ne treba ti
to je ruka od govana
srešćeš pički
srešćeš i žena
nećeš znati šta je otrov a šta melem
dok se dobro ne isjećeš

i sine
ako se desi
a desiće se
da nestane svjetla i ispred i iza tebe
ne boj se
nastavi gdje si kreno
i reci mirno
ne moraš ni svijetlit jebem ti majku
naću put
u mraku sam
eto

from Human Reich, released September 9, 2013