Slažemo dalje priču, uvod, početak i dalje, hronološki sled dogadjaja…

Otkrivenje Jovanovo – 8. poglavlje

1) I kad zaklano jagnje otvori sedmi pečat, nasta tišina na nebu oko pola sata. 2) I videh sedam anđela koji stajahu pred Bogom, i dade im se sedam truba…

7) Prvi anđeo zatrubi, i posta grad i oganj, smešani s krvlju, i padoše na zemlju; i trećina drva izgore, i svaka trava zelena izgore. 8) Drugi anđeo zatrubi; i nešto kao velika gora ognjem zapaljena pade u more; i trećina mora posta krv. 9) I umre trećina stvorenja koja su živela u moru, i trećina lađi propade. 10) Treći anđeo zatrubi, i pade s neba velika zvezda, koja goraše kao buktinja, i pade na trećinu reka i na izvore vodene. 11) Ime zvezdi beše Pelen; i trećina voda posta pelen, i mnogi ljudi pomreše od voda, jer behu gorke. 12) Četvrti anđeo zatrubi, i udarena bi trećina sunca, i trećina mjeseca, i trećina zvezda, da pomrča trećina njihova, i dan izgubi trećinu svetlosti svoje, a tako i noć. 13) I videh, i čuh jednog anđela gde leti posred neba i reče silnim glasom: Teško, teško, teško onima koji žive na zemlji od ostalih glasova trubnih trojice anđela, koji će sad zatrubiti.

Otkrivenje Jovanovo – 9. poglavlje

1) I peti anđeo zatrubi, i videh zvezdu gde pade s neba na zemlju, i dade joj se ključ od studenca bezdana. 2) I ona otvori studenac bezdana, i iziđe dim iz studenca kao dim velike peći, i pocrne sunce i nebo od dima studenčevog. 3) Iz dima iziđoše skakavci na zemlju, i dade im se vlast, kao što je vlast koju imaju škorpije na zemlji. 4) I reče im se da ne ude travi zemaljskoj niti ikakvoj zeleni, ni drvetu, nego samo ljudima koji nemaju pečat Božji na čelima svojim. 5) I dade im se da ih ne ubijaju, nego da ih muče pet meseci; i mučenje njihovo beše kao mučenje škorpijino kad ujede čoveka. 6) U te dane tražiće ljudi smrt, i neće je naći; i želeće da umru, i smrt će od njih bežati…

12) Jedno zlo prođe, evo idu još dva zla za ovim…

15) I biše odrešena četiri anđela koji behu pripravljeni na sat, i dan, i mesec, i godinu, da pobiju trećinu ljudi…

17) I tako videh u utvari konje, i one što seđahu na njima, koji imahu oklope ognjene i plavetne i sumporne; i glave konja njihovih behu kao glave lavova, i iz usta njihovih izlažaše oganj i dim i sumpor. 18) I od ova tri zla pogibe trećina ljudi, od ognja i od dima i od sumpora što izlažaše iz usta njihovih. 19) Jer sila konja beše u ustima njihovim, i u repovima njihovim; jer repovi njihovi behu kao zmije i imahu glave, i sa njima činjahu zlo.

20) Ostali ljudi koji ne biše pobijeni zlima ovim, ne pokajaše se od dela ruku svojih, da se ne poklanjaju zlim duhovima, ni idolima zlatnim i srebrnim i bronzanim i kamenim i drvenim, koji ne mogu videti, ni čuti, ni hoditi; 21) niti se pokajaše od ubistava svojih, ni od čaranja svojih, ni od bluda svoga, ni od krađa svojih.

 

I

,,Nisam marva. Ne dozvoljavam. Radije ću poginuti kao čovek, nego živeti kao stoka ili pas. Neću mirno čekati da moja deca počnu trpeti uvrede i poniženja od ljudi čiji IQ je znatno niži od njihovog. Zar i njih da gledaju sa visine i da ih gaze lopuže, čije znanje nije dovoljno dobro ni za prodavanje jabuka na pijaci jer im je i kantar suviše složen mehanizam za rukovanje. Da ih pustim da žive kao miševi učeći ih da budu pošteni i čovečni ili da im objašnjavam kako je bolje biti podlac, bezobziran i bezosećajan, jer se samo gazeći preko tudjih sudbina i života može postići uspeh? Ne smeš se obazirati na druge i brinuti o njima, ni kako im je ni kako je njihovoj deci, jer tako se postaje slabić, a slabićima nije predodredjen ni uspeh, ni novac ni sreća.

Šta da radim? Zar da ćutim, trpim i gledam kako se sve manje smeju, kako sve više negde tupo zure a blistavi pogled i sjaj u očima nestaju. Kako počinju da preziru sebe i postaju alkoholičari ili se kljukaju antidepresivima da bi kako-tako dočekali sledeći dan u kojem će se iznova osećati očajno i nemoćno…”

Ove misli opsedale su Petra Petrovića već odavno. Mnogo pre nego što je sa mesta opštinskog sekretara premešten u kopirnicu. Pre opštinske službe bio je policijski inspektor. Mlad, perspektivan, ambiciozan, činilo se da će napraviti sjajnu karijeru. Medjutim, iako je studirao na Pravnom fakultetu, Petar kao da nikada nije shvatio šta je pravo, a šta pravda. Dok je vodio istrage u svakom slučaju koji je preuzeo pokušavao je da pronadje pravdu, očekujući da će tako žrtva, on i pravda kao na filmu na kraju pobediti. Ali život nije film i Petar je brzo shvatio da je teže pronaći pravdu nego zlato i to je označilo kraj njegove karijere u policiji.

Danas mu je 40 godina, ali Petar se ne oseća kao da je na pola životnog puta. Više mu deluje kao da je pri kraju, ili bi bar on tako voleo da bude. Na kraju krajeva, godinama unazad su mu se povremeno javljali suicidni trenuci i ko zna šta bi bilo da nije bio svestan kako bi kraj njegovih muka i pakla od života (kako je on svoj život video, iako je bio zdravstveno, porodično i materijalno sasvim solidno situiran), doneo još veće muke i pakao njegovoj porodici i roditeljima, koji su još uvek u njemu videli svog ,,dobrog dečaka”. Zato je tugaljivo i kao jadnike posmatrao one koji su ga kada uoče njegov setan ili jednostavno prazan, tup pogled, pitali: ,,Šta tebi fali?”

,,Pobogu ljudi! Zar smo marva ili kakve druge životinje? Zar treba da smo zadovoljni i ispunjeni ako smo ostavili za sobom potomstvo i tako obezbedili reprodukciju? Ne dugujemo nikome ništa, a osnovne uslove za život imamo i to čak i nešto iznad prosečne. I to je to, šta čoveku treba više? A da li treba da mislim ili jednostavno da ne razmišljam previše o svom bratu kojeg retko vidjam jer radi po 12 sati dnevo i koji jedva uspeva da prehrani svoju porodicu? Da li je previše što bih želeo češće sa decom i suprugom da idem u pozorište, bioskop, u posete rodbini i prijateljima koji žive u drugim gradovima. Fantaziram bez veze sa svojom željom da vidim sve najpoznatije gradove sveta, je li? Jedan grad godišnje, na par dana, pa koliko stignem do kraja života. Previše tražim? Zašto prosečan Švedjanin, Australijanac ili Japanac to mogu, a ja ne mogu? Neću da zaboravim i ne razmišljam o tome da bi mojoj duši bilo lakše. Neću! Želje mogu biti različite, ali mogućnosti moraju biti iste ili bar približno slične i meni i čoveku u Norveškoj koji radi u svojoj državi isti posao kao ja u svojoj. Pa nije moj grad selo u pustinji, već prirodnim bogatstvom okruženo mesto i zašto su onda moje želje nerealne i zašto ne mogu da ih ispunim?

Zato što mi drugi to ne dozvoljavaju… I zato pitam jesmo li marva. Zašto se zadovoljavamo krovom nad glavom i time što će nas nahraniti i napojiti? Zašto nešto ne promenimo da nam životi postanu vredniji življenja. Zašto kad sve uslove da nam bude bolje imamo… Da li nam to pameti ili hrabrosti fali?”

Pre 20 godina, Petru je na testiranju izmeren koeficijent inteligencije 120, a nakon psihološkog testiranja i razgovora sa psihologom, uočene su sledeće Petrove osobine: odgovornost, empatija, altruizam. Nakon nabrajanja osobina u pisanom opisu njegovog duševnog i mentalnog stanja i sveukupne psihološke funkcionalnosti je navedeno: ,,Mentalni kapaciteti na nivou gornje granice proseka.”

Petar je bio prezadovoljan rezultatima testiranja, ali je brzo promenio mišljenje. Poželeo je da su mu mentalni kapaciteti na donjoj granici proseka, čak možda i nešto ispod te granice. Zamišljao je da bi mogao biti srećan jedino ako bi njegov mozak bio u stanju da poima samo elementarne stvari i ako bi se sklonio od prljavog, pokvarenog sveta, negde u planinu, gde bi čuvao ovce i išao za njima po pašnjacima. Pročitao je negde tekst o Pol Gogenu, koji je na njega ostavio snažan utisak, a posebno deo koji se odnosio na period života čuvenog slikara u vreme pokušaja samoubistva.

,,Životu mogu da se raduju samo deca, životinje i urođenici’’, razmišljao je Gogen dok je boravio na Tahitiu, u danima posle neuspešnog samoubistva, izmoren fizičkom i duhovnom boli. Svi ostali koji razmišljaju ,,ko smo, šta smo, kuda idemo’’, nemaju ni teoretske šanse da budu srećni.

Potpuno je video sebe u tim Gogenovim mislima, čime je još više povećavao svoju depresivnost, a počele su da se javljaju i prve naznake suicidnosti. U to vreme, Petar je još uvek bio policijski inspektor.

Na mesto opštinskog sekretara dospeo je gotovo slučajno i o toj promeni u njegovom životu Petar je na trenutak video slamku spasa. U stvari, njemu je već postajalo svejedno koji drugi posao će raditi, samo je želeo da pobegne od svakodnevnog posmatranja korupcije, licemerja, ,,nedodirljivih’’ lopuža, nesposobnih tužilaca i pokvarenih advokata. Od svih koji su zloupotrebljavali savremene trendove demokratije i ,,ljudskih prava’’, kako bi namagarčili sistem, zakone i na kraju ako hoćete – pravdu. U takvom psihičkom stanju, ponudjeno mesto opštinskog sekretara mu je izgledalo kao premija. Evo kako je do toga došlo.

Advertisements

O korupciji…

Korupcija u najširem smislu predstavlja svaku zloupotrebu položaja od strane državnog službenika ili osobe koja vrši određenu javnu funkciju, a koja za cilj ima ličnu i/li materijalnu korist. Stepen korupcije je proporcionalan opštem stanju u društvu. Što je država siromašnija, to je stepen korupcije veći.

Opasnosti koje sa sobom nosi korupcija po državu i stanovnike te države su brojne. Primera radi, krajem 90-ih godina, grupa sačinjena od pripadnika CIA, FBI i američkih kongresmena, napravila je istraživanje o korupciji u Ruskoj Federaciji. U izveštaju koji su sačinili, napisano je da je cela Rusija jedan sindikat organizovanog kriminala, pa je preporučeno američkim biznismenima da ne ulažu novac u poslove sa Rusijom jer time rizikuju svoj kapital, ali i svoje živote.

Visok stepen korupcije stvara kod stanovništva utisak da država nije sposobna da obavlja svoje funkcije. Stvara se poseban sloj društva, kasta ”nedodirljivih”, a svest o postojanju takve kaste stvara kod ostalih gradjana depresivnost i razočarenje u funkcije državnog aparata. Sem toga, korupcija prouzrokuje prepreke u razvoju privrede i stranih ulaganja. Ako je poslovnom čoveku potrebno 20 dokumenata da registruje firmu, na svakoj fazi dobijanja dokumenata će naići na korupciju. Sve to na kraju najviše pogadja srednju klasu, koja na svojoj koži snosi najveći teret korupcije.

Niske plate državnih službenika su plodno tle za korupciju. Sem plata, bitan faktor korupcije je i loš odabir kadrova koji koji obavljaju poslove državnih službenika. Delovanje organa lokalnih vlasti i donošenje lokalnih akata u suprotnosti sa republičkim zakonima, odsustvo republičke kontrole lokalnog nivoa vlasti, takodje su bitni faktori korupcije.

Oblasti najveće zastupljenosti korupcije su:

  • Bezbednosne službe, sudstvo i tužilaštvo;
  • Gradjevinarstvo;
  • Komunalne institucije;
  • Zdravstvo;
  • Poslovi privatizacije;
  • Spoljno-ekonomski poslovi.

Oblici korupcije:

  • Jedan od najrasprostranjenijih, najočiglenijih i najbezobzirnijih oblika korupcije je imenovanje lica na mesta u organima vlasti i rukovodjenja po principu rodjačko-klanskih veza. Kao rezultat takvih imenovanja dobijamo nedostatak kompetentnosti službenih lica, niske profesionalno-ljudske kvalitete (ne znaju dovoljno dobro svoj posao, ali ih i nije mnogo briga zbog toga), nesamostalnost u donošenju odluka (nedostatak integriteta), pokvarenost, izopačenost i prljave spletke radi očuvanja svog mesta i ličnih interesa.
  • Nezakonito učešće državnih službenika u organima vlasti u privatnom preduzetništvu (sukob interesa).
  • Veza službenih lica sa liderima kriminalnih grupa (prodaja informacija, zaštita od pravosudja).
  • Zloupotreba položaja sklapanjem nepovoljnih ugovora.
  • Zloupotreba subvencija i kreditiranja projekata.
  • Odobravanje gradnje na lokacijama koje za to nisu predvidjene. (U ovom I drugim slučajevima imamo primer povezivanja više državnih službenika u jednu kriminalnu grupu, jer pojedinac sam ne može da odradi celokupan protivzakonit posao.)
  • Pritisci na istražne organe u postupcima istrage, kao i na novinare koji bi da pišu o korupciji i drugim krivičnim delima iz oblasti privrede.
  • Kradja budžetskih sredstava (nerealna cena gradjevinskih radova; nabavka opreme, materijala I sredstava; umanjenje vrednosti državne imovine u postupku privatizacije, preuzimanje dela sredstava stečenih izdavanjem državne imovine, fiktivno upisivanje radnog staža, prijavljivanje da je odradjeno nešto što nije odradjeno…)
  • Mito u oblasti dobijanja dozvola i saglasnosti za različite komercijalne poslove.
  • Sprovodjenje konkursa mimo propisa uz uklanjanje sposobnih i konkurentnih, lobiranje u korist kriminogenih lica…
  • Nezakonita predaja državnog zemljišta ili objekata privatnim licima bez odgovarajuće zakonske procedure.

Korupcija državnih službenika je tesno povezana sa nosiocima organizovanog kriminala:

  • Finansiranjem predizbornih kampanja.
  • Infiltriranjem kriminogenih lica i njihovih veza u structure vlsti.
  • Uticaj kriminogenih lica na postavljenje kadrova i rukovodilaca u državnim službama i kasniji uticaj na njihovo donošenje odluka.
  • Uspostavljanje kontrole lidera organizovanog kriminala nad nacionalnim odlukama i državnim projektima (u gradjevinarstvu, zdravstvu…) jer se tu plasiraju budžetska sredstva, a oni žele da prisvoje deo tih sredstava.
  • ”Stavljanje šape” na pojedina preduzeća koja se dovode pred bankrot u cilju kasnijeg kupovanja tih preduzeća za bagatelu.
  • Omogućavanje dobijanja kredita za preduzeća koja poseduju lideri kriminalnih grupa, dostavljanje finansijski upotrebljivih informacija…

Sada kada znamo šta je to korupcija, gde i kako se najviše ispoljava i koju štetu nanosi državi i njenim čestitim gradjanima, treba da razmotrimo moguće mere i načine za njeno suzbijanje… ako hoćemo u našoj državi da izgradimo kvalitetniji život i bolje društvo!

Načini borbe protiv korupcije

 

  • Polazi se od informacije o korupciji, odnosno o aktivnostima korumpiranog lica, a zatim se vrši procena operativne situacije koja se izučava. Vršenje te procene bi trebalo da počne od tri elementa:
  1. Izučavanje protivnika (korumpiranog lica);
  2. Izučavanje naše snage, mogućnosti i sredstava;
  3. Izučavanje sredine (uslova) u kojima se korupcija dešava.
  • Nakon toga se pravi (procenjuje) najadekvatniji model operativnog rada i postavlja se cilj tog rada.
  • Zatim treba selektirati lica kojima će se dati konkretni pojedinačni zadaci. Ta lica treba da budu osposobljena i obučena, specijalisti da donesu kvalitetnu informaciju koja će dovesti do željenog cilja. Na primer, da bi se ispitali tokovi novca preko banaka potrebni su nam bankari. Tim licima treba dati (pronaći) adekvatan motiv za saradnju.
  • Potrebno je razjasniti samu činjenicu davanja mita: vreme, mesto, način, eventualni svedoci, posrednici…

Faktori koji utiču na borbu protiv korupcije:

  • Ograničenja u radu prema licima sa imunitetom (poslanici, sudije…)
  • ”Zainteresovana strana” – kada niko nije zainteresovan da delo bude otkriveno i rasvetljeno.
  • Korporativnost korumpiranih lica – veze koje omogućavaju aktivno suprotstavljanje istrazi.
  • Nezaštićenost gradjana od uticaja korumpiranih lica i kriminalnih grupa. Najčešći problem je strah lica koje može dati kvalitetnu informaciju da korumpirano lice ne sazna ko je izvor informacije. Zato posebnu pažnju treba posvetiti pronalaženju pravog motiva za saradnju.

Mere za sprečavanje korupcije:

  • Organizovanje kontrole postavljenja u organima državne vlasti.
  • Vršenje kvalitetnijih provera (umesto formalnih) za lica koja se primaju u državnu službu.
  • Provera rada vršilaca provera.
  • Uklanjanje sa službenih položaja lica koja su povezana sa organizovanim kriminalom, obaveštavanjem nadležnog organa o delatnosti takvog lica, nakon čega bi taj nadležni organ trebalo da primeni najadekvatniju mogućnost za davanje otkaza.
  • Plasiranje propagandnih materijala u sredstvima informisanja u cilju kompromitacije korumpiranih lica.
  • Organizovanje kontrole rada državnih službenika u najkorumpiranijim sferama.
  • Kontrola plasmana bužetskih sredstava…

 

Mere koje treba da sprovodi država:

  • Kompleks podataka koje treba prikupiti medjunarodnom saradnjom o stranom investitoru (provera kapitala kojim raspolaže, da li poseduje kancelarije i druge objekte u vlasništvu, koliko su poznati u oblasti privredne grane kojom se bave, sa kojim državama i firmama su prethodno saradjivali i kakva su iskustva tih njihovih saradnika…)
  • Izbacivanje stranih državljana i zabrana ulaska licima za koja se utvrdi das u vršioci krivičnih dela.

 

Poštovani posetioci, prijatelji, saradnici… očekujem od vas da mi pomognete da dopunjavam ovu temu, da predlažete druge mere za sprečavanje korupcije i akcije za koje smatrate da bi trebalo da ih sprovode organi bezbednosti, politički aparat države ili nevladine organizacije.

Takođe, očekujem da mi pomognete da na sličan način kao ”O korupciji”, postavimo na blogu i druge Teme koje treba obraditi.

 

Poučne priče

Verujem da svaki posetilac ovog bloga koji oseti makar i zrno simpatije prema našem radu negde u dubini svog srca, ima neku svoju priču o nepravdi, licemerju, korupciji, moći u rukama mediokriteta ili bilo kakvu drugu životnu priču nastalu iz ličnog iskustva ili iz tudjih prepričavanja dogadjaja koji kod normalnog sveta izazivaju sablazan.

Verovatno ste čuli da dete nekoga ko sebe smatra ”boljim i sposobnijim” od ostalih dobija najviše ocene u školi, iako ima znanje koje je na donjoj granici proseka. Možda ste negde čuli kako je samohrana majka troje dece ostala bez posla koji je radila kvalitetno, stručno i odgovorno, jer je proglašena za tehnološki višak, a u stvari je uklonjena da bi se oslobodilo mesto za kćerku lokalnog političara. Ima li i u vašem okruženju kriminalaca koji slobodno šetaju gradom i posle 54 krivične prijave koje su protiv njih podnete i čije bahato ponašanje pokazuje odlike psihičkog poremećaja na koji ”niko nije nadležan” da reaguje u nedostatku osnova i zakonskih ovlašćenja? Imate li šefa ili kolegu čije radno mesto zahteva poznavanje rada na računaru i korišćenje osnovnih programa, a on ne samo da ne zna elektronsku poštu da otvori, već čak ni računar da uključi?

Uostalom, pogledajte našu temu ”O korupciji” koja će vas sigurno podsetiti na poznate dogadjaje.

Ispričajte nam (napišite) takve priče ili jednostavno,”narodski” prepričajte šta se to desilo ili se trenutno dešava u vašem okruženju.To mogu biti kratke priče u nekoliko rečenica ili čitave novele, sa mnogo elemenata i objašnjenja. Nije važno da li su depresivne ili satirične. Ne morate koristiti prava imena aktera (iako čisto sumnjam da će se usuditi da nas tuže, čak i ako se prepoznaju), niti verodostojno prepričati svaki detalj dogadjaja, ali bi bilo poželjno da se priča zasniva na stvarnim dogadjajima.

Vašu priču pošaljite na e-mail: romanonlineblog@gmail.com ili kroz Kontakt formu.

U zavisnosti od sadržaja i kvaliteta pisanja vaša priča će postati sastavni deo našeg romana ili će ostati deo ovih ”Poučnih priča” (možda odlučimo da objavimo zbirku takvih, kratkih priča i pripovedaka i u štampanoj formi). Priča će biti objavljena izvorno, onako kako je napisana ili u dogovoru sa autorom uz odredjene prepravke i korekcije. Autori objavljenih priča se mogu predstaviti punim imenom i prezimenom ili pseudonimom.

Sve i da vaša priča ne postane sastavni deo romana koji zajedno pišemo, jer nemoguće je u jedan roman spakovati sva zla i nepravde koje vidimo svakodnevno oko sebe, ni okvirno a kamoli kroz pojedinačne priče – primere, ipak ne bi bilo loše da na jednom mestu objavljujemo što više takvih priča i da ih komentarišemo, a njihovim akterima barem na takav način da ”sudimo”.

Recite nam, šta vas je to sablaznilo, prenerazilo…

Delovi koji tek treba da se uklope u razvoj fabule

Ovo su delovi, nezavisne ili povezane priče, dovršene, zaokružene ili nedovršene, koje bi tek trebalo da nadju svoje mesto u sklopu odvijanja radnje u romanu.

Na ovim delovima romana očekujem najviše vaših komentara, konkretnih predloga, sugestija, primedbi, kritika…

Najkorumpiranije zemlje

Svake godine Transparency International, globalna antikorupcijska nevladina organizacija, objavljuje svoj Indeks korupcije, odnosno istraživanje u kojem se navodi koje države ljudi doživljavaju kao najkorumpiranije…

Continue reading “Najkorumpiranije zemlje”

Više od polovine mladih u Americi više ne podržavaju kapitalizam!